Prvi strateg OFK Bor Saša Ilibašić demantovao je sam sebe, da o klubu neće ništa pričati, jer postoje ljudi koji vode klub, a on se, u njih posao ne meša – rekao je Ilibašić.
Borski omladinci, a sada silom prilika prvotimci / foto: Arhiva
Nakon samo šest meseci Ilibašić je izašao u javnost saopštenjem, iako je sam rekao redakciji Live SPORT da o “crno-belom” klubu čije boje brani sa klupe neće ništa pričati.
Prenosimo u celosti očajnički vapaj prvosg stratega OFK Bora objavljenom na sajtu IST Media Bor.
Piše: Saša Ilibašić, trener seniorske ekipe OFK Bor
Omladinski fudbalski klub Bor danas doživljava najteže trenutke od svog postojanja. Opstanak ovog sportskog kolektiva duge i svetle tradicije (bez obzira na trenutni rang takmičenja) nalazi se pod velikim znakom pitanja i samo je pitanje dana kada će klub zvanično prestati da postoji.
Nekada vrlo ugledni i cenjeni fudbalski klub (svojevrsni simbol grada Bora, koji 2019-e godine treba da proslavi 100 godina postojanja) prepušten je sam sebi, potpuno ostavljen na milost i nemilost raznoraznim “vetrovima”, koji prete da ga zauvek oduvaju sa lica Zemlje.
Klub koji ima preko 100 članova (igrača), razvrstanih u 5 starosnih kategorija, nema više uslova za jedan normalan i kvalitetan rad u kontinuitetu. Nema osnovnih sredstava za normalano funkcionisanje fudbalske škole, po kojoj je grad Bor godinama bio poznat i priznat.
Lokalna samouprava opštine grada Bora ne obraća pažnju na ovaj problem i ne pokušava da spreči ovu istinsku sramotu. Ne preduzima se apsolutno ništa, nema čak ni pokušaja da se uspešno reši teška situacija u kojoj se klub nalazi.
Sa druge strane, ima i onih istinskih zaljubljenika u fudbalsku igru, koji se ne mire sa velikim nevoljama u kojima se OFK Bor nalazi. Oni čine sve što je u njihovoj moći, kako bi se bar ukazalo na date okolnosti. Oni traže način da se klubu pomogne, oni žele da se nađe pravilno rešenje i da se klub stabilizuje.
Na veliku žalost, u bliskoj prošlosti, OFK Bor su vodili ljudi sumnjivog morala i loše reputacije, koji su mnogo doprineli ovom stanju u kojem se klub nalazi. To je jedan od razumljivih razloga i konkretnih odgovora na pitanje zbog čega lokalna samouprava grada Bora ima tako negativan tretman prema klubu.
Suštinski je važno da svakome bude jasno kako ne mislim da su okolnosti u koje je klub gurnut normalne i pravedne. Tome se ne treba pokoriti, ni po koju cenu.
Mnogi znaju da se unazad grešilo, da su se pravili nerezonski potezi, propuštale prilike, a da su danas sve te greške i autogolovi tuđi, iznuđeni i nametnuti pogrešni potezi. Ali, mi smo to pokorno prihvatali i sprovodili upravo takvu „fudbalsku strategiju“ kao sopstvenu, zar ne? To i jeste najveća tragedija kluba.
Većina onih godinama najodgovornijih ljudi, kojima je klub mnogo dao (u materijalnom, afirmativnom i svakom drugom pogledu) sada „mudro“ ćuti i okreće glavu na drugu stranu, u stilu „to nije naša utakmica“. Više i ne primećujem da postoji bilo kakva želja da se klubu pomogne. Ako grešim, zašto se ne pojave? Neka i oni kažu šta misle.
Sada smo došli do toga da se niko ne pita za bilo šta, već da se samo postupa onako kako mu je naloženo ili dopušteno. Ako OFK Bor treba da bude izbrisan sa fudbalske karte i da ono što postoji 100 godina nestane, onda je ova igra, na veliku žalost i sramotu – „poslednja igra leptira“. Nemam nameru, niti motiva da bilo koga kritikujem. Šta je trebalo da se vidi, videlo se.
Sada treba da znamo sledeće – možemo li u ovom mrklom mraku pronaći nekoga ko zaista razume šta znači fudbalski klub Bor? Možemo li naći nekoga ko je svestan odgovornosti i obaveze koju nameće duga i svetla tradicija jednog uglednog sportskog kolektiva? Koji je to put kojim on mora da ide?
Ako put postoji, treba ga osvetliti, treba ga učiniti vidljivim i jasnim. Ako ne postoji, onda treba da krenemo iznova, šta god to značilo. Koliko je to teško i koliko to iziskuje vremena – ne znam. Ali, bar bi bilo beskrajno čisto, korektno i sportski, a to je već samo po sebi – pobeda.
Ist Media/Live SPORT
